Predsednik fondacije “Ljuba Davidović”, teolog Vukašin Milićević ocenio je da je držanje poglavara Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarha Porfirija “ispod očekivanog minimuma” i čini se da je svaki njegov postupak bio “bilo koordinisan s vlastima, bilo iznuđen”.
– Nedavno sam u jednom tekstu i javno izneo ocenu koju sam dao u vezi sa njegovim izborom za patrijarha pre četiri godine. Smatram da on ima jednake šanse da bude najbolji i najgori patrijarh u modernoj istoriji SPC. Tome dodajem da mi se sve više čini kako su ovo zapravo i jedine dve opcije za njega, dakle, najbolji ili najgori – rekao je Milićević u intervjuu za list Nova.
Prema njegovim rečima, “ono što bi zaista moglo da promeni stvari u SPC je da se solidarnost i empatija, koju širom Srbije šire studenti, probude i među njenim sveštenstvom i donesu mu preko potrebnu hrabrost za odbranu sopstvenog dostojanstva”.
On je rekao da ne očekuje da vlast racionalno reaguje na činjenicu da su se okolnosti promenile i da građani ne žele da žive u ovakvom društvu.
– Manipulacije iracionalnim i mračnim osećanjima su jedna od glavnih poluga njihove tehnike vladanja. Takođe, beskrupuloznost načina na koji je u Srbiji državno-pravni sistem uzurpiran pokazuje da sve to ne može biti delo promišljenih ljudi koji imaju neki drugi cilj ili plan osim da se beskonačno dugo zadrže na pozicijama moći – istakao je Milićević.
Međutim, dodao je, “istovremeno, oni svakim svojim pokušajem “kriznog menadžmenta”, a ti pokušaji su sve besmisleniji i kontradiktorniji, demonstriraju ono što su godinama uspešno skrivali: da je reč o truloj i bolesnoj, veoma krhkoj strukturi, u okviru koje nema razlike između autoriteta i nasilja”.
Vukašin Milićević FOTO: Printscreen
– Zato očekujem da će se ona u nekom trenutku urušiti sama od sebe, a da će ključni akteri pokušati da pobegnu. No, opasnost od te strukture leži u tome što je ona parazit koji se nastanio u celom državnom organizmu. Zbog toga je od presudnog značaja, budućnosti države Srbije radi, da svi odgovorni politički i društveni akteri daju sve od sebe da to urušavanje dobije institucionalni i pravni okvir – upozorio je Milićević.
Prema njegovim rečima, najveća snaga studentskih protesta je “u čistoti motiva sa kojim su pokrenuti i u iskrenosti i požrtvovanosti sa kojima se sprovode”.
– Studenti su nam, da citiram jednog kolegu do čijeg mišljenja veoma držim, vratili republiku, svest o javnom dobru i odgovornosti. Zbog toga smatram da je njihov pokret od prvorazrednog političkog značaja, u najfundamentalnijem smislu te reči. “Studentski edikt” nije nikakav niz opštih mesta, već skup temeljnih političkih principa i vrednosti na koje treba stalno podsećati i kojima se treba stalno vraćati – reč je o veoma jasnoj viziji države koja počiva na liberalno-demokratskim osnovama i stremljenju ka socijalnoj pravdi – naveo je Milićević.