Nakon pada nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 14 ljudi, među kojima i dve devojčice od 5 i 9 godina, pojedini stručnjaci upozoravaju da je ceo objekat sada nebezbedan i opasan po život. Kako je javnost nedavno obaveštena, ova stanična zgrada nema upotrebnu dozvolu, a još ne znamo šta je tačno rađeno na objektu prilikom sanacije, jer je građevinska dokumentacija, uprkos svemu što se dogodilo, i dalje pod ključem.
Iako vlast uporno i bezočno tvrdi da nadstrešnicu zgrade Železničke stanice nisu rekonstruisali, iz brojnih fotografija jasno se vidi da je konstrukcija menjana i da neposredno pre rušenja nije imala prvobitni izgled.
Međutim, javnost još nema uvid u dokumentaciju projektanata u kojima precizno stoji šta je sve rađeno, menjano, adaptirano i sanirano na ovom objektu.
„Nakon pada nadstrešnice ugrožena je stabilnost zgrade. Ostala je bez utege koja je držala ceo krov stabilnim na tako velikom rasponu. Neophodno je da javnost i struka, znaju šta je konkretno rađeno na zgradi. Suština radova je u zasebnim građevinskim projektima. Jedino kod projektanata se može videti da li je prilikom rekonstrukcije cele zgrade i nadstrešnica bila predviđena za neke radove. Treba videti da li postoje projekti u kojima su crteži, jer tekstom ne bude sve rečeno onako kako grafički prikaz predstavi“, objašnjava za Nova.rs Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.
Ona ističe da su nadstrešnica i utege vukle konstrukciju krova i tako joj omogućavale da stoji ravno.
„Vrlo je jednostavno razumeti ovakav projekat. Dovoljno je da uzmete papir A4 i stavite ga uspravno da stoji. On će, naravno, pasti. Međutim, ako ga ispresavijate tako da liči na harmoniku, ostaće da stoji stabilno. Po tom principu urađena je i ova konstrukcija, ali nakon što je slomljen ceo prednji deo nadstrešnice, odnosno krova, objekat sada nikako ne može biti bezbedan“, naglašava Ferik Ivanovič.
Biće potrebna nova nadstrešnica
Pre novog saniranja stanične zgrade, mora se poštovati autorsko pravo projektanta i treba obezbediti neophodne dozvole.
„Estetski ne sme ništa da se menja, ali moraju da se izrade tehnički projekti i da zgrada dobije upotrebnu dozvolu. Moraju se proveriti sajle i delovi krova, koji su takoreći iščupani. Takođe, treba proveriti materijale koji su decenijama stari. To je obiman posao koji mora da se sprovede, a ne znamo da li su ga i kako radili pre rekonstrukcije stanice, i ko je to uopšte potpisao. Više ne smemo da se igramo sa građevinarstvom, jer evo do čega smo došli kad nismo poštovali struku“.
Cela konstrukcija zgrade mora na proveru.
„Sve mora sad da se prekontroliše, svaki delić objekta. Takođe, mora se imati u vidu izvorni projekat, da se vidi da li zgrada uopšte ima nosivost koju je imala onda kad je izgrađena. To su opsežne analize, na kojima treba da radi više stručnjaka. Problem je što mi ne znamo šta je rađeno na tom objektu. Nadležni tvrde da nije rađena rekonstrukcija, ali je jasno da su dodali nove elemente, a da je zgrada otvorena bez upotrebne dozvole“, ističe arhitektica.
Koji su sledeći koraci?
„Prvo se mora uraditi analiza stanja kakvo je sad na terenu. Potom treba uraditi projekat koji predviđa sanaciju tih oštećenja koja su se dogodila, a onda sprovesti svakodnevni, permanentni nadzor, nakon čega se radi tehnički prijem i izdaje upotrebna dozvola od strane svih institucija. Tek na kraju se radi nova nadstrešnica, koja će biti sastavni deo buduće železničke stanice. Ne može zgrada stanice da se radi odvojeno od nadstrešnice. Nju će morati ponovo da izgrade jer nadstrešnice stoje ispred svakog objekta ovog tipa“, objašnjava Ferik Ivanovič.
Građani Novog Sada u strahu su kad prolaze pored stanice, ali i drugih objekata.
„Već tri dana upozoravam sugrađane da ne prilaze objektima koji su oštećeni, načeti, jer se ne zna kad će se opet nešto urušiti. Nama je pukla katedrala, a niko nije reagovao. Tek treba da dobijemo nove mostove, železničku prugu, koridor, a na šta će to da liči. E pa, nećemo više da dopuštamo da se ovakve stvari dešavaju. Pokušaćemo kroz inicijative struke da promenimo neke zakonske odredbe i da vlast konačno pusti ljude koji su školovani i obučeni da rade svoj posao“, naglašava predsednica Društva arhitekata Novog Sada.
