Neka odgovorni kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno opterećuje, bez obzira da li ima papir za to ili nema, kako ne bi ispalo da strada neki radnik koji “nešto nije dobro zavario”, kaže inženjer geologije i jedan od bivših nadzornika projekta Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
„Učestvovao i kao konsultant tokom izrade samog projekta u onom delu za kamen. Tokom radova stalno je bila potreba za dodatnim projektovanjem određenih pozicija. I naravno, pošto se radi rekonstrukcija, nikad ne možete predvideti u startu šta vas sve čeka“, kazao je.
Rekao je da je prvim projektom predviđeno da deo ploča bude skinut i da ih ponovo vrate na fasadu.
„Kad smo skinuli, videli smo da podloga ne valja ništa, pa smo onda ploče vraćali na aluminijumsku potkonstrukciju. Jer jednostavno, to je bio način da osiguramo da će te ploče ostati tu. One su već počele da otpadaju, bio je problem da će nekoga da ubije dole“, naveo je.
Na pitanje da li se to odnosi ne samo na estetski, već i na konstruktivni deo koji se odnosi na bezbednost objekta, kaže apsolutno.
„Posle tih 60 godina koliko zgrada stoji tamo, sve ploče koje su bile na fasadi, one su lepljene, ali su za fasadu kačene pocinkovanim žicama, koji su u međuvremenu korodirale i satrulile. I počeli su da otpadaju ploče. I onda smo deo fasade radili tako što smo reparirali celu podlogu, nanosili nove maltere i mrežu, fiksirali i onda lepili ploče, a deo fasade na metalnu podkonstrukciju koja može da nosi te ploče bez nekih problema“, naveo je.
Kaže da kada je kasnije rađeno na nadstrešnici, u toj fazi više nije bio prisutan i nema uvid u šta je sve dostavljano.
„Verujem da je CIP kao predstavnička kuća dostavio izvođaču, ne verujem da je izvođač na svoju ruku uradio to zastakljivanje dela nadstrešnice i dodatno opterećenje. U svakom slučaju, ključni čovek koji je odgovoran za ovu priču je neko ko je trebalo da se bavi statikom i proračunom, da li to može da ponese ili ne može. Jer u vreme kad je projektovano, čovek koji je projektovao, on je sve dobro isprojektovao. Ako to stajalo 60 godina, ne bi to palo samo od sebe“, istakao je on.
Ističući da stručno može da govori samo o kamenu, rekao je da nijedaan kamen nije smeo da bude urađen bez atesta o njegovim fizičko-mehaničkim karakteristikama.
„Prvo smo to morali da utvrdimo da na osnovu atesta taj kamen zadovoljava uslove koje traži projekat i onda smo ga kupili i ugradili. A da se ovde niko ne zapita da li će te utege da ponesu dodatno opterećenje, to meni uopšte nije jasno. Osnovna je stvar bila utvrditi nosivost, jer da su dole postojali stubovi, mi danas ne bismo pričali o ovome. Ili da je provereno stanje… U vreme kada je to projektovano, fantastično projektovano, to je jedna od najlepših zgrada u Evropi“, kazao je.
Upitan kako utvrditi niz karika u lancu kako je to došlo, kaže da treba pozvati sve koji su učestvovali na projektu i da je on spreman da svedoči i da ima fotografije i iz delova svoga posla, i izveštaje iz drugih delova drugih izvođača, radovima drugih izvođača koji nisu bili vezani za kamen, kako bi imao dokaze šta je ispod kamena.
