Vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cijele Nemačke, jedan je od retkih koji vjernicima pristupa na savremen način i obraća im se putem društvenih mreža, gde najveći broj ljudi može da ga čuje, posebno među mladima kojima je internet osnovno sredstvo informisanja, ali i usvajanja novih znanja.
Vladika nerijetko odgovara na brojne nedoumice i važna pitanja kada je reč o navikama, praksi i običajima vezanim za pravoslavlje, pa nije ni čudo što su poslednjih nedelja njegova obraćanja veoma popularna.
On nerijetko razbija učestale mitove u našem narodu koji su usko vezani uz pravoslavlje i objašnjava ih jasno i pitko, pa je tako nedavno stao na put i onoj svima nam dobro znanoj praksi – da se na crveno slovo ne radi.
“Često dobijam pitanja da li se smiju obavljati kućni poslovi na crkvene praznike? Da li se se uključiti veš-mašina, počistiti stan, opeglati odjeća? Odgovor glasi: Da, smije.
U većini slučajeva, uvjerenje da se ne smiju obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujevjerja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se toga dana proslavlja.
Ako je uistinu posredi poštovanje, onda bi ono trebalo da se iskazuje pre svega odlaskom na liturgiju, molitvom ili, recimo, izbjegavanjem ogovaranja i psovanja, a ne da se svede na puko uključivanje ili neuključivanje veš-mašine.
I ovde je – kao i u slučaju pogrešnih uverenja o kojima sam ranije pisao i govorio – reč o zamjeni teza i pomeranju težišta sa suštine na formu.
Zaista vjerujem da Bog ne gleda na to ko je šta uključio, isključio ili pomakao. Njega mnogo više interesuje kako se odnosimo prema drugima – bližnjima i daljnima, interesuju ga naši osećaji, namjera i volja”, zaključio je vladika.
Grigorije je u snimku dao i praktičan primer, odnosno onaj iz svakodnevnog života:
“Zamislite samo da je neki praznik i mi kažemo: danas ne radimo ništa, ali idemo u restoran. Onda nas tamo poslužuju konobari, koji su isto kao mi, hrišćani i koji trče i rade, i mi mislimo da smo nešto bolji od njih. Međutim, nismo, jer oni su bolji od nas u tom trenutku jer nas služe.
Isto tako je zanimljivo moje sećanje na djetinjstvo, kad su u mom selu ljudi odmarali od poljskih poslova. Tog dana praznika nisu išli u crkvu, nego su igrali karte i svađali se dok igraju karte.
Na Svetoj Gori, koliko se sećam, a i u manastiru u kom sam živio kod vladike Atanasija, mi bismo posle službe, ako je liturgija, naravno, na praznik i na crveno slovo, ručali, a onda bismo radili. Išli smo na svoja poslušanja. Dakle, rad sam po sebi nikad ne može biti zlo. Međutim, nepoštovanje praznika i svetitelja kojeg tog dana praznujemo ogleda se u tome šta mi mislimo i kuda su upućene naše misli i naša djela, a ne na to da sjedimo i ništa ne radimo”, objasnio je vladika.
