“NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT BEZ SVAKODNEVNOG UPRAŽNJAVANJA LEPOTE KOJA PROISTIČE IZ UMETNOSTI”
Sudbina joj je predodredila da njen poziv umesto stomatologije, ipak bude gluma. Na sceni je od svoje pete godine. Njene glumačke početke u Trebinju je dirigovao Momo Brkić. Još dok se amaterski bavila glumom skrenula je pažnju na sebe te je postala dobitnica Zlatne maske. Žena sa epitetom borca. Hercegovka. Žena koja je svojim trudom i zalaganjem ostvarila svoje snove, ali i mnogo više od toga. Stekla izuzetnu slavu i poštovanje. Mada, sebe ne smatra slavnom osobom, iako bi vam prva asocijacija na njeno ime upravo bila to. Nataša Ninković, glumica sa izuzetnim darom. Rođena je u Trebinju. Međutim, kada je žurnim koracima otišla u Beograd i upisala Fakultet dramskih umetnosti, sve se promenilo.
Glumica koja nije imala klasičan upliv u glumačke vode, radila je sve da ne bude glumica, ali je intuicija odvela baš u tom pravcu i odlučila je da se okuša na prijemnom ispitu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, poslavši svoja dokumenta par dana nakon zatvaranja prijava. U kratkom vremenskom periodu sama se spremala, a pre prijemnog ispita je otišla kod profesora režije na FDU, Nikole Jevtića, koji nije imao reči hvale za njen repertoar. Ipak, na prijemnom ispitu je profesore očarala svojom harizmom i talentom.
“Moj motiv je bio dosta nejasan, vođen više inercijom i intuicijom nego stvarno oblikovanom i motivisanom željom da budem glumica. Tek na prvom profesionalnom angažmanu, u pitanju je predstava “Ukroćena Goropad”, ja sam osvestila svoju potrebu da budem glumica. Isključivo sam donosila odluke stomakom i nisam imala dugoročne ciljeve.”
Odlasci iz rodnog grada su put ka sazrevanju, pogotovo kada se iz male sredine, odlazi u veću. Žena koja je bila željna znanja, većih mogućnosti, nije Beograd shvatala kao tragičnu sudbinu, već jednu stepenicu bliže svom cilju. Dok se priseća tog perioda, u očima joj se vide i seta i radost.
“Nije mi bilo teško, uživala sam u novoj sredini, novim izazovima. Radoznalost je bila jača od nostalgije. Za razliku od mojih klasića, imala sam društvo u Beogradu i verovatno mi je to pomoglo da mi ta asimilacija u društvu bude laka, više podrazumevajuća.”
Početak njene karijere je simbolično obeležio film “Tri karte za Holivud”, gde se ispred kamera našla sa najvećim zvezdama srpske kinematografije, Batom Živojinovićem, Ljubišom Samardžićem, Bogdanom Diklićem, Nedom Arnerić. Film govori o opčinjenosti dečaka sedmom umetnošću. Saznali smo da li se pronalazi u toj temi.
“Obožavam umetnost uopšte i maksimalno je upražnjavam, bilo da je u pitanju muzika, slikarstvo, književnost, gluma. Ne mogu da zamislim život bez svakodnevnog upražnjavanja lepote koja proističe iz nje. Opsesivna nisam, ne volim opsesiju kao pojam.”
Spasitelj je američki film iz 1998. godine, čiji je reditelj Predrag Antonijević, a producenti Oliver Stoun i Dženet Jang. Glavne uloge tumače Denis Kvejd, Nataša Ninković, kao i Nebojša Glogovac. Nakon ove uloge, Nataša je dobila ponudu za Holivud.
“Nisam bila spremna za Holivud. Tada još uvek nisam uključivala razum, kao što rekoh, vođena intuicijom, moj stomak je reagovao negativno i ja sam ga poslušala.”
Sa pet godina je prvi put stala na scenu i mnogi su primetili da tu postoji nešto više od klasičnog dečijeg hobija. Narodno pozorište je njeno matično pozorište, koje je često kritikovala zbog politike kojom se vodi, ali šta se zapravo krije iza scene zna samo ona.
“Pozorište je prva ljubav, ali mnogo troši i nekad imam osećaj da nije vredno tolikog znoja, a opet kad stanete ispred publike i kad se desi magija, to je neprocenjivo. Mene pre svega tekst zanima, uloga i ekipa, bez obzira gde je. Sad sam pravila veću pauzu kad je pozorište u pitanju, ali uskoro ću raditi neku klasiku i tome se radujem.Zahvalna sam pozorištu, jer me je naučilo da mislim, omogućilo mi kontinuitet i iskustvo, ali što sam starija trebaju mi sve veće i veće pauze.”
Natašina klasa iznedrila je velike umetnike. Mušku ekipu su činili Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac, sa kojima je delila mnoge scene, ali iz kojih se rodilo i prijateljstvo za celi život. Nebojša je bio i njen sugrađanin, ali je ostala tajanstvena šta je najviše asocira na njega u rodnom gradu.
“Glogi je rođen u Trebinju i živeo je jako kratko tamo, tako da sam ga na početku više doživljavala kao da je Pančevac. Vremenom, pošto je to bilo ratno stanje, on se približavao Trebinju i sa godinama postajao svesniji grada gde je rođen. Njemu je Nevesinje bilo na neki način bliže, jer mu je tamo “đedovina”, što bi mi rekli. Osećali smo jaku povezanost, pre svega kao Hercegovci.”
Poznata je po velikim transformacijama koje se dešavaju iz uloge u ulogu, kao što su “Ubice moga oca”, “Ajvar”, “Pevačica”, “Kalkanski krugovi”, a u novoj sezoni “Složna braća” ili Next generation, glumi plavokosu Mostarku, gde je mentalitet žene koju glumi, sličan mentalitetu ljudi iz mesta odakle dolazi.
“Meni je to bilo zaista lako. U smislu, odmah sam našla karakter te žene i moram priznati dosta se dobro provodila dok sam je snimala. Taj tip žena je vrlo zahvalan, jer pruža ogromne mogućnosti u smislu određene vrste ludila koji uvek ima komičan epilog. Ja sam to igrala u pozorištu, a na TV-u mi je prvi put. Malo pre toga se prikazivala serija Vreme zla, gde igram potpuno drugačiju ženu u svakom smislu, tako da su mi prijale te transformacije. U poslu težim da ne uđem u nešto što mi zovemo “fah”, već da igram u različitim žanrovima i karakterima.”
Zanimljiv detalj iz prve sezone serije “Složna braća” je taj da je konobaricu igrala glumica sa istim imenom, Nataša Ninković. Pomalo srdito i sa osmehom se osvrnula na prvu sezonu.
“Čitav život sam se nervirala, jer su mi postavljali pitanja i komentarisali, “Kako ste se promenili od kada ste snimali Složnu braću!” ili “Baš ne ličite na sebe!”, ne znam broj koliko sam puta ponovila “To nisam ja!”. Ali evo, očigledno je da Nataša Ninković mora biti tu.”
Trenutno je u završnoj fazi snimanja novih projekata. O snimanjima govori sa ogromnom strašću. Sve priče u kojima glumi zaista proživljava i oseća.
“Završila sam snimanje serije Bunar. Scenario su pisali Nataša Drakulić i moj kolega Igor Đorđević, a režirala mlada i talentovana Maša Nešković. Radnja je smeštena u jednom selu u Šumadiji. Ja igram sestru glavnog junaka, koja je sve svoje snove zakopala u toj maloj varošici i to pravda bratovim uspehom uglednog profesora u Beogradu. Kad je “taj brat” izneveri nastaje muk. To je delić te priče. Gledaćete na jesen. I upravo završavam film “Pukotina u ledu”, Maje Milos, tekst pisan po motivima Pepeljuge.” Kroz smeh dodaje: “Igram zlu maćehu”.
Kruna napornog rada su nagrade, a Nataša je za svoj rad dobila mnogo nagrada. “Naisa”, “Ćuran”, “Carica Teodora”, “Raša Plaović”, “Zoranov brk”, ali neke imaju posebno mesto u njenom srcu. Poslednje dve nagrade u 2021. godini su “Zlatni platan” koji je dobila, uz svoga kolegu Svetozara Cvetkovića, na devetom Festivalu mediteranskog i evropskog filma u Trebinju, čiji je takođe dobitnik i Nebojša Glogovac. Pred kraj godine je dobila nagradu za glumačko ostvarenje na 30. pozorišnom festivalu pod nazivom “Zoran Radmilović, ” za ulogu Nere u predstavi “Tre sorele”.
“Srećna sam što imam trebinjski “Zlatni platan”. Ima nagrada prema kojima imam veliko poštovanje, “Žanka Stokić” je jedna od njih, zatim “Naisa” za prvi moj film.”
Na manifestaciji PZE 2022, takmičili su se estradni umetnici iz Srbije, kako bi svoju zemlju predstavili na Evroviziji ove godine. Pobedu je odnela drugačija od ostalih, koja je osvojila peto mesto na ovogodišnjoj Evroviziji održanoj u Torinu u Italijji. Mnoge poznate ličnosti uputile su podršku Konstrakti, a jedna od njih je i Nataša. Saznali smo šta o tome misli.
“Ne pratim inače tu manifestaciju, ali kad sam videla Konstraktu, privukla me prvo svojim izgledom, drugačijim i autentičnim, pa sam bila zbunjena u prvom trenutku, imala sam potrebu opet da je gledam i opet. Ulila je nadu da ima i nekog drugog duha u ovoj zemlji i što je najvažnije sluha kod publike. Mislila sam da smo već ogrezli u estradi i da za takav performans angažovani, i ako se pojavi, neće biti sluha niti prepoznavanja. Ali ona je uspela i zato svako poštovanje.”
Majka, pesma, prijatelji i platani su ključ sreće i spokoja. Mesto u kome želi biti samo Nataša, kćerka, majka, sestra i drugarica. Svaki boravak u Trebinju obeleži uz pesmu Amire Medunjanin “Pjevat ćemo šta nam srce zna”, koja joj budi uspomene i mnoge strahove. Kao što reče Momo Kapor “Kuća vam je uvek tamo gde posle večere imate da sa nekim popijete čašu vina”.
“Mama mi je tamo, tako da svaki slobodan trenutak koristim da je vidim. Ne znam kako će to biti kada stvari budu drugačije. Volim tu pesmu, jer me par strofa asocira na tu celu regiju. “Ja sam vam otuda gdje pjesme nose ljudska lica i malo me strah, da će bez ljubavi za njima….zauvijek biti zima…”
Sara Kolak, FPN Beograd/gradtrebinje.com
